Putem Đerdapa

Datum je bio od 15. do 21. avgusta 2020. godine u jeku ograničenja zbog korone.

Plan je bio već ranije skiciran, doduše u drugim pravcima ali znali smo da želimo da vozimo nešto višednevno ove godine. Za vrlo kratko vreme, od ideje smo napravili improvizovani plan gde je ruta obuhvatala start od Subotice, preko celog Banata do Kladova pa odatle do Divčibara i opet nazad do Subotice. Ovo smo nažalost morali skratiti, ali krenuli smo.

Zarad vremena i uštede energije, odlučili smo da "preskočimo" Vojvodinu. Napakovali smo bicikle na auto, i tako otišli do Pančeva. Tamo se parkirali, sastavili dvotočkaše i započeli gaženje kilometara. Prvi dan je glasio do Blele Crkve, gde smo se lepo smestili u kamp naselju, takozvanom "Nisovom kampu", gde sa poprilično puno sreće, dobili smo na zakup celu kamp kućicu sa predprostorom gde smo i bicikle mogli smestiti i sakriti se od večernje kiše. Uveče obavili nabavku namirnica, večerali i rano legli. Ujutru ista procedura sa uključenom kratkom šetnjom po kampu kada smo shvatili da je mesto vredno ostajanja jer je voda čišta kao iz bunara, nema komaraca, i okolina takođe prijatna. Ipak, morali smo se držati dnevnih planova. U nedelju smo zacrtali da vozimo do blizine naselja Brnjica. Skelu od Banatske Palanke do Ram-a smo morali čekati 2.5h pa smo deo vremena iskoristili u hladu uz osveženje i obavljanje onlajn potreba, zatim potražili plažu i rashladili se. Doduše nismo na plažu dospeli nego na neki plato za spuštanje čamaca, ali generalno cela obala je bila puna svakakvog šuta i otpada, što na kvalitet vode nije previše uticao, bistra i hladna kao u potoku. Ovo brčkanje nam je baš i prijalo. Skelom smo stigli do Ramske tvrđave, naše prve istorijske lokacije i nakon razgledanja nastavili dalje. Umesto poznatog i popularanog kampa, po stizanju ipak smo odlučili da skrenemo prema kampiu "Asin", što nam je bila odlična odluka. Domaćini su nas ugostili sa večerom i sokom i druželjubivim razgovorom. To nam je bilo prvo veče u šatorima. U ponedeljak, komotno smo mogli napraviti sebi kafe i doručak, polako osušili i spakovali šatore pa krenuli ka sledećoj lokaciji Kladovu. Usput smo tu već imali i redovne uspone, vetar u lice, vrućinu, i ovo je postala i najduža jednodnevna distanca na ovoj ruti i ujedno najviše zanimljivosti. U Kladovu je bilo planirano kampovanje na "divlje", što nismo uspeli ostvariti, samo deličimčno, na našu sreću po dobrotvorstvu jednog mladog čoveka koji nas je pozvao u svoje dvorište da tamo razapnemo šatore i budemo na bezbednom preko noći. Utorak je bio zacrtan da obiđemo lokacije na koje smo kasno stigli i zbog kraja radnih vremena promaklo da vidimo, te je Đerdapska hidroelekrana bila prva, nju ipak nismo mogli obići, a druga je Golubačka tvrđava gde smo sa malo poteškoća ipak stigli. Dakle utorak, dan za povratak do Golupca. Usput već nismo mnogo stajali jer smo sve obišli, ali smo se u zadnji čas ukrcali ponovo u kamp Asin jer nas je dočekalo ozbiljno nevreme. U sredu smo vozili najkraću distancu ture, od svega 20ak km, takodje zbog celodnevne kiše. U isčekivanju razvedravanja mogli mo samo kratko prošetati u blizini kampa. I najzad kada je prestalo da paducka, krenuli do Golupca. Uspeli obići tvrđavu, uz pratnju jednoj obilnog pljuska, i malo se brčkali na plaži pa nastavili u potragu za smeštajem, koji smo ponovo sa velikom srećom našli. Četvrtak je bio namenjen za nastavak do Kostolca i Viminaciuma i kampvanja na divljem terenu. Ponovo se pokazala ljudska dobra namera i našli smo relativno dobar teren u jednom parkiću uz plažu, tu smo se mogli opušeno i da se brčkamo i obiđemo kafiće, ćevapdžinice gde nisu imali ćevape.

Petak, dan Smederevske tvrđave i dan našeg razdvajanja od Endrea, jer je on imao mogućnosti da nastavi put do Divčibara, a Atila i ja se vratili u Pančevo po auto i pravac Subotica...